Stazama kojim su hodile 1992-1995 naše brigade, marširali su i ucenici naše škole. Obilježili su dva marša. Jedan novembarski, a drugi januarski.

U novmebarskom maršu bilo je 200 ucesnika od koji je 30 ucenika iz naše škole. Predeno je 8 kilometara sa jednim odmaranjem. Topao caj napravljen od planinskih biljaka svima je godio na kratkom odmoru. Ucesnici marša prevezeni su autobusima do kasarne u Pazaricu. U kasarni je na kraju ovog dogadaja organizovan i rucak, naravno, neizbježni vojnicki grah.

Na drugom, januarskom maršu izvidaci iz naše škole, sada vec iskusniji za jedan marš, opremili su se sa neophodnom opremom i hranom. Ovoga puta ucesnici su marširali 10 km sa jednim odmaranjem na Kabalovom. Bili su posjeceni svi spomenici i odata pocast. Nakon završetka marša organizovan je rucak ali ovaj put na otvorenom, sa smrznutim rukama i mokrim nogama. Bilo je ovo istinsko doživljavanje „pravog“ Igmanskog marša. Na ovom maršu bilo je oko 1000 ucesnika, a ucenici naše škole bili su najmladi. Bilo je cak ucesnika iz Konjica, Beograda, Zagreba, Mostara koji su položili cvijece na spomenike naših heroja.